Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije, koga sve hrišćanske crkve vezuju za prošlost i budućnost hrišćanske crkve i spasenja čovečanstva.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog proroka Iliju, u praznik narodu poznat kao Ilindan.
Sveti Ilija se slavi kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrisćanska vera.
Sveti Ilija je prisutan u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak.
Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i slavio tuđe bogove.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena takođe slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske vere i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja i novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet. Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa Enohom, starozavetnim prorokom, i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.
Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju.
Radio Luna
