Za pravoslavne vernike danas počinje Veliki ili Božićni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Tokom posta treba se uzdržavati od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela.
Božićni post je poslednji višednevni post u godini. Počinje 28. novembra i traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru. Traje četrdeset dana i zbog toga se u Crkvenom ustavu naziva Četrdesetnicom, kao i Veliki post. Post hranom počinje na dan svetog apostola Filipa, pa se zato naziva još i Filipovim.
Ovaj post je ustanovljen da bi se vernici pre dana Hristovog rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bi čista srca, duše i tela mogli da dočekaju sina Božijeg. Božićnim postom se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića.
Božićni post ili Mala četrdesetnica podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.
Pravila uzdržanja koje je Crkva propisala za Božićni post su jednako stroga kao i za Petrovski post.
Tokom Božićnog posta, do 31. decembra,ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.
U poslednjoj nedelji posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, a utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom na ulju.
U srpskom narodu post se strogo održavao. Postili su se svi postovi, ali gotovo i svaka sreda i petak. Sveštenici su zabranjivali i porodiljama i bolesnicima da mrse.
U narodu se kaže da ako neko prekrši post onda ga "domaćin kažnjava tri ili više dana da jednoniči". Po narodnom shvatanju ko premrsi post, taj gubi Božju milost i obraz pred ljudima.
Post se ogleda i u telesnom uzdržavanju, ograničavanju ljudskih požuda, strasti, bučnih veselja, kao i drugih uživanja da bi se spasla duša.
Ova vrsta posta je nastala po starozavetnom učenju da je duša božja (nebeska), a njegovo telo đavolsko (zemljsko). Čim nastupi post vernici ne bi trebalo da posećuju zabave.
"Posteći bratijo telesno, postimo i duhovno, i raskinimo sve veze sa svakom nepravdom", zapoveda Crkva.
Hrišćanskipost je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.
rajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Božićni post, kao i drugi višednevni postovi, potiče iz drevnih vremena hrišćanstva.
U početku je Božićni post za jedne hrišćane trajao sedam dana, a za druge malo duže. Na saboru 1166. godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naredjeno da poštuju četrdesetodnevni post uoči Božića.
Već od IV veka sveti Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post. U V veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki, koji je objasnio da je Božićni post žrtva Bogu za sakupljene plodove.
"Kao što je nama Gospod podario ovozemaljske plodove, tako i mi u vreme tog posta treba da budemo darežljivi prema siromašnima", pisao je ovaj svetitelj.
Kaže se da post nije cilj, već sredstvo za smirivanje svog tela i očišćenje od grehova.
Bez molitve i pokajanja post je samo obična dijeta, napominje sveštenstvo SPC-a.
Mondo
Foto:novosti.rs
