Nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od malih boginja na teritoriji Zlatiborskog okruga u ovoj godini, saopšteno je iz Zavoda za javno zdravlje Užice uz navode da je u slučaju oboljevanjapotrebno javiti se zdravstvenoj službi teritorijalno nadležnog doma zdravlja.
Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Srbiji
http://zavodue.org.rs/Aktuelna%20situacija%20morbili%202017.htm
Pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama, kako navode iz ZZJZ Užice, na snazi su od 9. oktobra na području cele zemlje.
Epidemiološka situacija u Srbiji je stabilna i pod kontrolom i nema opasnosti po građane od epidemije malih boginja, izjavila je danas v.d.direktora Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut Verica Jovanović.
Ona je rekla da je, prema podacima kojima raspolaže Institut Batut, na teritoriji Kosova i Metohije do sada registrovano 12 slučajeva malih boginja i da se sprovode sve mere predostrožnosti i pojačanog nadzora.
U najvećem riziku da obole od te akutne bolesti su nevakcinisana deca i osobe bez imuniteta, kako dodaju iz ZZJZ Užice, bilo da su nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane ili da nisu bili u prilici da obole od te bolesti.
- Osetljive osobe koje mogu da obole su deca do navršenih 12 meseci života, sva deca uzrasta od 12 meseci života do navršenih 14 godina života koja su nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana sa MMR vakcinom, sva lica starija od 14 godina života koja su nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana sa dve doze vakcine koja sadrži komponentu malih boginja, sve osobe koje nisu preležele bolest bez obzira na uzrast, navode iz Zavoda za javno zdravlje Užice.
Male boginje su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu. Obolevanje i smrtne ishode, kako navode iz Zavoda za javno zdravlje Užice, smanjuje rutinska imunizacija dece u kombinaciji sa masovnim kampanjama imunizacije.
- Jedna je od ključnih javno-zdravstvenih strategija u postupku odstranjivanja ove bolesti,navode iz ZZJZ Užice.
Kako ističu, bezbednom i efektivnom vakcinom koja je dostupna već više od 40 godina, ta bolest se može efikasno sprečiti.
- Dosadašnji obuhvat u Zlatiborskom okrugu vakcinacijom MMR vakcinom u 2017. godini, a to podrazumeva period januar – septembar, je 65% u 2. godini i 90% u 7. godini života, navode iz Zavoda za javno zdravlje Užice.
ZZJZ Užice: Vakcina i imunitet
- Primenom vakcine (MMR) ostvaruje se zaštitni nivo antitela u 95% kod dece koja su vakcinisana sa navršenih 12 meseci, pa čak i 98% kod dece vakcinisane sa 15 meseci i kasnije. Serološke studije pokazuju da se kod 99% osoba koje su primile dve doze vakcine u uzrastu nakon navršenih 12 meseci razvio adekvatan imunološki odgovor. Razlog za aplikovanje druge doze vakcine je da oko 15% dece nakon davanja prve doze ne razvija adekvatan imunološki odogovor. Vakcine indukuju dugotrajan, a možda i doživotan imunitet kod vakcinisanih, objašnjavaju iz Zavoda za javno zdravlje Užice.
Kako su pisale Novosti, Srbija trenutno ima najniži obuhvat MMR vakcinom u regionu - svega 81 odsto, dok je evropski prosek 94 odsto, iz kojeg najdrastičnije iskače Italija sa 85 odsto.
Preporučuju kontinuiranu vakcinaciju i revakcinaciju MMR vakcinom- vakcinaciju dece od navršenih 12 meseci života i revakcinaciju prethodno vakcinisane dece do navršenih sedam godina života.
- Svu decu uzrasta od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina života koja su nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana u skladu sa Pravilnikom treba vakcinisati, odnosno revakcinisati, dodaju iz ZZJZ Užice.
Male boginje su, kako navode iz ZZJZ Užice, jedna od najzaraznijih akutnih bolesti koju izaziva virus koji se prenosi kašljanjem i kijanjem obolelih ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba.
Kako navode, virus do dva sata ostaje aktivan u vazduhu ili zaraženom sekretu i predmetima.
U proseku od deset do 12 dana traje inkubacioni period, od izloženosti virusu do pojave temperature, kako dodaju iz Zavoda, i kreće se u intervalu od sedam do 18 dana.
Temperatura, malaksalost, curenje iz nosa i kašalj, crvene i vodnjikave oči, simptomi su početka bolesti.
Obolele osobe su najzaraznije dva do četiri dana pre i do četiri dana nakon izbijanja ospe, dodaju iz ZZJZ Užice.
- Karakteristična crvena ospa se javlja na licu unutar 2–4 dana od početka bolesti, a 14 dana nakon izloženosti virusu (u proseku 7–18 dana). U ovom stadijumu temperatura može dostići 40,5oS, a ospa nastavlja da se širi ka trupu i ekstremitetima. Ospa prolazi posle 4–6 dana i najčešće je praćena blagim perutanjem kože, objašnjavaju iz Zavoda za javno zdravlje Užice. Dodaju da se teška klinička slika javlja kod nedovoljno uhranjene dece, kako objašnjavaju,posebno one koja imaju nedostatak vitamina A u ishrani, ili kod onih osoba kod kojih je imuni sistem oslabljen HIV/AIDS-om ili nekom drugom bolesti.
- Komplikacije se javljaju u oko 30% prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uha (7–9%), prolivi sa dehidratacijom (6%), zapaljenje pluća (1–6%), slepilo i postinfektivni encefalitis – zapaljenje mozga (1 na 1000 slučajeva), kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE) u 1 na 100.000 slučajeva, navode iz ZZJZ Užice.
Objašnjavaju da se porast obolevanja od malih boginja beleži tokom kasne zime i u proleće. Dodaju da je čovek jedini prirodni rezervoar virusa, ali i da su do kraja života zaštićene osobe koje su preležale male boginje.
- U epidemijama malih boginja može doći do smrtnih ishoda, posebno među mlađom neuhranjenom decom, navode iz Zavoda za javno zdravlje Užice objasnivši da se mogući smrtni ishodi dovode u vezu sa komplikacijama te bolesti.
Poslednji smrtni ishodi od te bolesti u Srbiji su registrovani tokom epidemije malih boginja 1997. godine, kada je obolelo oko 4000 osoba.
Velike epidemije u zemlji su registrovane 1986, 1989, 1993. i 1997. godine.
Nakon uvođenja vakcine protiv malih boginja u Srbiji 1971. godine, obolevanje se javljalo u epidemijskoj formi na svakih tri do pet godina, ali, kako podsećaju iz Zavoda za javno zdravlje Užice,sa višestuko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre uvođenja vakcine.
Ovogodišnje epidemije u Evropi
Epidemije morbila u Evropi su registrovane tokom 2017. godine u Rumuniji, Nemačkoj (891 slučaj sa jednim smrtnim ishodom), Italiji (3501 slučaj sa četiri smrtna ishoda), Bugarskoj (162 slučaja sa jednim smrtnim ishodom), Ujedinjenom kraljevstvu (25), Španiji (138), Austriji (84).
Epidemija malih boginja, sa 11 obolelih, registrovana je septembra ove godine u Skoplju u Republici Makedoniji.
Više od 28.000 ljudi je obolelo i 28 osoba je umrlo 2009. godine tokom epidemije malih boginja u Bugarskoj koja predstavlja najveću registrovanu epidemiju u poslednjoj deceniji u Evropskom region. Većinu obolelih činile su nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane osobe, a više od polovine obolelih su bile osobe mlađe od 15 godina.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Užice/ Batut/ Tanjug
