Filip Bjelić master istoričar iz Nove Varoši, već punih deset godina bavi se istraživanjem i prikupljanjem podataka o istoriji novovaroškog kraja i okolnih sela. Od zaborava čuva i stare predmete, dokumenta, fotografije, čiju priču uredni beleži i na taj način rasvetljava njihovu prošlost.
„Prikupljam podatke vezane za istoriju grada i sela, porodičnu istoriju, kako sa očeve tako i sa majčine strane . Zatim anegdote, legende, poslovice, izreke, pesme izvika i na bas, stare reči i izraze koji su bili, ili su još uvek u upotrebi stanovnika novovaroškog kraja. Imam negde preko 1000 starih reči i izraza, preko 800 pesama izvika i preko 150 pesama na bas. Tu je i veći kucani materijal, gusto kucani materijal o istorijskim podacima o našem kraju, kako o selima tako i o samoj Novoj Varoši“, rekao je Filip Bjelić, master istoričar.
Najveći akcenat stavlja na sokolski pokret koji je bio slabo istražena tema u proteklih nekoliko decenija. U planu takođe ima i izdavanje istoimene monografije o sokolskom pokretu. Sokolsko društvo u Novoj Varoši nastalo je 1924 godine, i ostavilo je veoma bitan trag na živote u starovlaškoj palanci i kao i u okolini.
„Sokolski pokret u Novoj Varoši osnovan je 19.januara 1924 godine, na Bogojavljenje. Sokolsko društvo i Novoj Varoši nastalo je na inicijativu Svetozara Brkanovića, takođe na inicijativu nekoliko uglednih Novovarošana, među kojima su bili: prote Jevostatija Karamatijević, doktor Konstantin Černjajev, Rajko Rajanović- budući predsednik novovaroške opštine između dva svetska rata. Međutim društvo ne bi moglo početi da radi bez pomoći bez pomoći sa strane. Veliku pomoć pružio je dugogodišnji načelnik sokolske župe Užice pri kojoj je delovalo sokolsko društvo Nova Varoš, u pitanju je „Užički Čeh“ po imenu Josif Jehlička. Nekoliko godina kasnije 1933 godine na svečanosti u Kulića hotelu društvo jebilo svoju zastavu koju je darovao ban Zetske banovine, dr Aleksa Stanišić. Poznate svečanosti na kojima je učestvovalo sokolsko društvo iz Nove Varoši bile su u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Pragu, Beogradu i u okolnim mestima kao što su Prijepolje, Sjenica, Pljevlja,Užice, Požega. Društvo je već 1930 počelo da organizuje svoje sokolske čete u novovaroškim selima . Tako su u novavaroškim selima Debelja, Bistrica, Radijevići i Radoinja osnovane sokolske čete, koje su najčešće osnivane u blizini školskih zgrada, tako da su veliku ulogu u radu sokolskih četa imali seosku učitelji i ugledni seoski domaćini“,istakao je Bjelić.
Iako postoji mnogo legendi o novovaroškom kraju i okolnim selima, ovaj mladi rizničar posebno izdvaja jednu vezanu za nastanak dva Pribojska i tri Novovaroška sela.
„U pitanju su sela Orašac i Kratovo u pribojskoj opštini i sela Rutoši, Radoinja i Vraneša u novovaroškoj opštini. Legenda se vezuje za period Nemanjića, odnosno vreme vladavine kralja Uroša I. Naime, putujući iz današnje Pribojske banje, gde je vekovima bilo poznato lečilište , nakon što se okupao u toj vodi on je sa svojom vojskom putovao kroz ta sela i oni su po telu dobili određene kraste, kožno obolenje. I na putu kroz ta sela, u današnjem selu Orašac kraste su se pretvorile u oblik oraha i zbog toga je to mesto nazvano Orašac. Zatim kada su bili kroz današnje mesto Kratovo kraste su se prekratile odnosno prepolovile, kroz selo Rutoši kraste su se orutavile, u selu Radoinja kraste su potpuno spale i oni su se radivali što su ozdravili. Tu su konačili, sutradan na svom daljem putu, došli su u današnje selo Vraneša gde su na mestu na kome su se nalazile kraste po telu, pojavilo se takozvano vranilo, odnosno crnilo, i otuda naziv Vraneša“ kazao je Bjelić.
Zlatarpress.rs
