Blaga Marija je jedan od praznika Srpske pravoslavne crkve koji se praznuje 4. avgusta po starom kalendaru.
Blažena ili Blaga Marija veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. Iako nije crveno slovo, poštuje se kao Ognjena Marija i Sveta Petka.
Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. Ona je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. Ona je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Narodno verovanje
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Svetog Ilije Gromovnika. Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija. Veoma je poštovana u Srba, posebno među ženama. Spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Veruje se da je Marija Magdalena zaštitnica žena i postoji običaj da žene na njen praznik treba da zapale sveću, pomole se i pomisle jednu želju.
Inače, Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao "mironosica ravnoapostolska". Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.
Gospod joj se dvaput javio
Prema Jevanđeljima, posle Vaskrsenja Gospod joj se dva puta javio, dok se u predanju tvrdi da je posetila Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse!" pa se veruje da je običaj farbanja vaskršnjih jaja vezan za ovaj događaj. Život je završila mirno u Efesu, a njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad.
