Vernici SPC danas slave Savindan, praznik posvećen utemeljitelju srpske verzije pravoslavlja i prosvetitelju Svetom Savi, koji se odrekao svetovnog bogatstva i moći ali ipak stekao legendarnu slavu. Zašto je "najveći sin srpskog naroda"
Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika. Proglašen je za školsku slavu ("Sveti Sava, školska slava"), ali svetkuju ga i mnoge zanatlije i čobani.
LEGENDA I NARODNI OBIČAJI
Brojne su anegdote i priče o Svetom Savi, ali je srpski narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča i običaja.
Slušajući sve što je ispredeno o ovom svecu moglo bi se pomisliti da pre Svetog Save, a rođen je sredinom XII veka, Srbi nit' su išta znali nit' umeli. Sveti Sava je putujući Božji čovek - zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa... Kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino...
Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova.
U takovskom kraju se priča da su svi vuci - psi Svetog Save. Čak da on vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi.
Stoka se pred Savindan nije smela terati u šumu zbog straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno, a tih dana se ništa nije radilo sečivom, pa britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. Žene nisu smele ništa da boje u crveno da vuci ne bi klali stoku.
Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, Sveti Sava se u mnogim krajevima proslavlja veoma svečano, posle sedmodnevog posta.
Sveti Sava ne samo da "gospodari" srpskom zemljom već i - nebom. Među narodnim verovanjima je i to da "ako na Svetog Savu grmi, desiće se nešto sudbinsko".
Time je srpski svetac, pridodavanjem munje i groma kao božanske opomene i oruđa, uzdignut u nivo paganskih bogova (antičkih Zevsa, Jupitera, slovenksog Peruna, skandinavskog Tora...).
Jedan od primera "grmljavine na Svetog Savu" je i iz narodne pesme o buni protiv dahija (1804. godine).
U Čačku je bio običaj da majke koje imaju školsku decu spremaju na ovaj dan žito.
Sava je i srpski Mojsije. jer veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom. Otuda brojni lekoviti izvori sa njegovim imenom: od vrela kod manastira Savinac u takovskom kraju na reci Dičini, do istoimenog izvora kod Užičke Požege.
Ο Savindanu ne samo da se ne rade teži poslovi, već u nekim krajevima se ne radi ništa, a negde čak poste celu sedmicu pre Savindana.
Mondo
