loader
Beotel net

Više od 30.000 građana tužilo banke: Evo šta treba da znate i o "švajcarcu"

U proteklih nekoliko godina, jedna od aktuelnih tema u Srbiji jeste naplaćivanje troškova obrade kredita klijentima od strane banaka, gde mnogi advokati tvrde da je takvo nastupanje banaka nezakonito, a u prilog tome svedoče i na desetine hiljada parničnih postupaka koje se vode protiv banaka zbog naknadne obrade kredita. Međutim, dok advokatura kaže jedno, bankarski sektor tvrdi suprotno.

Da za sada NBS staje u odbranu banaka, a advokatura u odbranu građana i da je najviše presuda doneto u korist građana, potvridio je i Dejan Gavrilović, predsedsnik udruženja potrošača „Efektiva“.

-Mi sa jedne strane imamo ono što kažu banke i ono što kaže NBS koja se očigledno stavila na stranu banaka, a sve drugo je na drugoj strani, gde je stotine pravosnažnih presuda. Banke kažu da zakonito naplaćuju trošak obrade kredita. Ako je tako, zašto onda gube toliki broj sporova i zašto imamo 30.000 tužbi na sudovima širom Srbije? Dakle, banke su u nekoliko stotina pravosnažnih presuda izgubile te sporove i vratile su građanima novac od troškova obrade kredita.

Da podsetmo, sredinom 2018. godine Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav prema kojem banke imaju pravo na naplatu troškova obrade kredita, pod određenim okolnostima. Međutim tumačenje takvog stava podeljeno je izmeđi banaka i predstavnika udruženja građana.

-Imamo stav Vrhovnog kasacionog suda kao najviše sudske instance u zemlji, koji kaže da banka može da naplati trošak obrade kredita, ali samo ako na jasan i nedvosmislen način obavesti dužnika šta čini struktura tih troškova. Znači da mu kaže: 100 dinara je papir, 200 dinara je struja, 250 dinara je radnik itd…Ne može u procentualnom iznosu da naplati od iznosa odobrenog kredita, napominje on.

U tom smislu neko ko uzima kredit u iznosu od 20.000 evra za troškove naknadne obrade kredita mora platiti dodatnih 200 evra, dok lice koje podiže manji iznos, recimo od 2.000 evra mora platiti 20 evra za troškove naknadne obrade kredita.

-U nekoliko stotina pravosnažnih presuda banke su imale priliku da na sudu dokažu šta čine ti troškovi da se odbrane, ali ni jedna to nije uspela, ističe Gavrilović.

 

Do kraja godine se očekuje i preko 50.000 tužbi

Kako on objašnjava, banka posao obrade kredita sprovodi kod lica koja apliciraju i ostvare pravo na kredit i onih lica koja budu odbijena, međutim troškovi naknadne obrade kredita bivaju naplaćeni jedino od lica koja su ostvarilo to pravo, što prema njegovom mišljenju nema logiku, jer se i u jednom i u drugom slučaju sprovodi ista procedura provere u kreditnom birou.

Do sada je registrovano oko 30.000 tužbi, a Gavrilović ocenjuje da će građani vođeni pozitivno rešenim predmetima pokušati da putem tužbe protiv banke „naplate“ svoje pravo i zaštite interes.

-Narodna banka Srbije se stavila na njihovu stranu samo da bi sprečili veliki broj tužbi, a trebala je mnogo ranije da reši taj problem i reaguje kako bi se sprečio ovoliki broj tužbi. Broj tužbi će rasti, ja očekujem da će do Nove godine da pređe cifru od 50.000, a sledeće godine će to biti ko zna koliko...

Dok jedan deo građana koji je već podigao kredite strahuje od toga da može izgubiti spor i sebe staviti u još nepovoljniji položaj, predsednik „Efektive“ podseća na nekoliko bitnih stvari na koje treba da obrate pažnju.

„Ono na šta građani treba da obrate pažnju je da provere da li imaju sačuvane ugovore o kreditu, kopija ugovora o kreditu je dovoljna i da pogledaju da li im je banka u tom ugovoru naplatila trošak obrade kredita , da li je on iskazan u procentualnom iznosu ili piše, recimo 5.000 dinara, bez navođenja šta to čini. Ovim se bavim devet godina, pogledao sam na hiljade ugovora i nikada ni u jednom nisam video šta čini trošak obrade kredita. Uglavnom kaže da je to 2, 3 ili 5 % ili je to 6000, 8000 dinara, gde se ne navodi šta čine ti troškovi. Ko ima to u ugovoru, može da tuži li može nama da se obrati za pomoć oko tužbe, postoje i advokati širom Srbije koji pokreću te sporove“, objašnjava on.

Ovo udruženje na svom zvaničnom sajtu objavljuje presude, a nedavno je objavljeno i rešenje Ustavnog suda gde je jasno naznačen stav da banke nemaju pravo na naplatu troškova za naknadnu obradu kredita.

-Moj savet svima je da krenu u parnicu i da uzmu svoj novac od banke. Ovo je prilika da banke u Srbiji „naučimo pameti“, da shvate da prema korisnicima treba da nastupe partnerski, a ne da ih potkradaju na raznorazne načine, dodaje on.

 

„Švajcarac“ mnoge zavio u „crno“

Jedan od najvećih kreditnih problema ne samo građana Srbije koji su korisnici već i zemalja u regionu je nesumnjivo problem oko ugovora o kreditu indeksiranih u švajcarskim francima. Dok je problem pozitivno rešen u Hrvatskoj i Crnoj Gori, na rešenje se čeka u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Da podsetim, komplikovanje problema izazvala su novonastala kretanja na međunarodnom deviznom tržištu, ali banke snose najveći deo krivice jer nisu upozorile građane na način na koje je trebalo. Uz sve ovo, kao dopuna javlja se i nezakonito podizanje kamatne stope tokom otplate kredita, naplata raznih provizija, naplata kredita po prodajnom kursu, nezakonit obračun zatezne kamate, koji su uvećali dug do astronomskih visina.

Modeli koje je predložila NBS nisu prihvatljivi jer se ne odnose na trajno rešenje, a sa druge strane pružaju dovoljan prostor i vreme bankama za naplatu ovog kredita od korisnika koji još uvek redovno plaćaju mesečne rate.

“Ogroman procenat korisnika kredita je konvertovao kredite iz valute švajcarski franak u valutu evro i građani u ovom trenutku mogu da tuže jedino za troškove obrade kredita ili premiju kod Nacionalne koorporacije. Oni ne mogu da tuže za valutnu klauzulu. Korisnici kredita koji su ostali još uvek u švajcarcima , a njih je mali broj (možda nekih desetak posto koji nisu konvertovali u evro), oni bi mogli da tuže za raskid ugovora ili za utvrđenje ništavosti valutne klauzule i tu spadaju i korisnici kredita u švajcarskim francima kojima je raskinut ugovor o kreditu pre donošenja Zakona o konverziji, koji je bio prošle godine”, podseća on.

Kako saznajemo, građani ovaj problem mogu rešiti jedino sudskim sporom, putem tužbe za raskid ugovora ili tužbom za utvrđenje ništavosti valutne klauzule, u okviru koje je Vrhovni kasacioni sud u periodu prethodne godine zauzeo stav da je valutna klauzula nezakonita, nakon čega je na desetine klijenata podnelo tužbe za utvrđenje ništavosti valutne klauzule, a neke od prvostepenih i pravosnažnih presuda objavljene su i na zvaničnom sajtu „Efektive“.

U narednom periodu su najavili iz ovog udruženja i objavljivanje pravosnažne presude za raskid ugovora koja će služiti kao dobar primer, gde je korisnik podneo tužbu zbog izmenjenih okolnosti i dobio spor.

Kako su naglasili, predstavnici ovog udruženja otvoreni su za sve vidove pomoći i pitanja građana, a više o tome možete pročitati na zvaničnom sajtu udruženja http://efektiva.rs/ ili pozivom na broj telefona 011 329 4885 , 064 860 5676 svakog radnog dana od 10:30 do 14:30h.

 

T.T.

 Foto: zlatarpress.rs, espreso.rs

Etno selo Ilić

Mali oglasi

  • 063 75 88 559

    Prodajem plac na Zlataru 22 ara.Prilaz obezbeđen. Cena povoljna, vlasnik 1/1. Kontakt telefon 063 75 88 559

  • 0612380391

    Tražim ženu za brak do 50 godina. Kon.telefon 0612380391

  • 069-21-70-444

    Na prodaju plac na Zlataru. Informacije na telefon 069-21-70-444

Pankomerc
Zlatarski biseri
ES Komerc
Dijagnostički centar Dr Lune